Osnovne oznake guma

 

175/70 R 13 82 T

 

 

---

 

Indeksi brzine

 

Indeks brzine označava maksimalnu brzinu u km/h za koju je guma testirana.

 

 

---

 

Indeksi nosivosti

 

 

---

 

Centriranje (reglaža) trapa

 

Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Svrha ovog podešavanja je povećanje trajnosti gume i bolje držanje pravca automobila na ravnom putu. Geometrija vozila međutim nekada može biti narušena, sto prouzrokuje i nepravilan rad koji se odražava na gume. Naime, neujednačeno trošenje prednjih i zadnjih guma, kao i zanošenje vozila u jednu stranu u toku vožnje, mogu ukazati na nepravilno centriranje trapa. Nekad je potrebno centriranje "prednjeg trapa" a nekada sva četiri točka. To zavisi od konkretne situacije i od tipa automobila.

 

---

 

Balansiranje točkova

 

Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana, već pri brzinama većim od 70 km/h, ili podrhtavanjem celog vozila.

Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.

Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.

Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h, ili na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.

U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje pre svega onima koji balansiraju da o tome vode računa.

 

---

 

Rotacija guma

 

Rotacija guma je premeštanje guma s jednog na drugi točak s namerom da se postigne ravnomerno trošenje guma. Rotaciju je potrebno izvršiti zbog nejednakog trošenja guma na različitim pozicijama na vozilu.

 

---

 

M+S oznaka na auto gumama

 

Ako ne znate značenje ovih oznaka na gumama, znajte da ni najvećim evropskim prodavcima guma to nije potpuno jasno. Razlog je to što ni u EU ne postoji zakonski propisana definicija zimskih guma.

Ipak, ECE propis br. 30 EU direktive 92/23 i §36 nemačkog Strassenverkehrs-Zulassungs Ordnung (nemački saobraćajni propisi), kažu da bi zimske gume trebalo uvek da nose oznaku M+S, M&S ili M.S. To znači, da se sve gume s tim oznakama, uključujući i neke letnje, mogu smatrati odgovarajućim zimskim gumama. Dakle, oznaka M+S ne znači da je guma obavezno zimska, može biti zimska guma ili guma za sve sezone.

 

---

 

Zašto zimske gume?

 

Zimske gume su konstruisane tako da efikasno odvode vodu ispod gume i tako smanje rizik od akvaplaninga. Toplota koja nastaje usled trenja guma i podloge topi vrhove ledenih kristala i stvara tanak sloj vode između guma i podloge koji je klizav. Sitne pore koje se nalaze u gazećoj površini zimskih guma konstruisane su tako da efikasno odvode vodu čime obezbeđuju veću stabilnost vozila na mokrom putu.

Zimske gume imaju znatno bolje prijanjaje i kraći zaustavni put prilikom kočenja zahvaljujući dubljoj šari. Prema testovima na ledu, sa letnjim gumama, pri brzini od 30km/h, zaustavni put kočenja iznosi 68m, a sa zimskim gumama 57m—sasvim dovoljno da se izbegne sudar!

Zimske gume su načinjene od specijalne smese sa dodatkom silike, koja se bolje ponaša na niskim temperaturama i pruža tihu i udobnu vožnju. Za razliku od letnjih, zimske gume se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama. Važno je pomenuti da se zimske gume ne koriste samo na snegu i ledu već i na suvoj podlozi, čim temperatura padne ispod +7°C.

U mnogim zemljama zakonom je propisano obavezno korišćenje zimskih guma, što i nas verovatno čeka u bliskoj budućnosti.

 

 

Tekstovi su preuzeti sa sajta 4gume.com